ДУШКО ПАНТЕЛИЋ, ВИШИ АРХИВИСТА
Историјски архив Града Новог Сада
ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА У
ВОЈВОДИНИ 1941-1944, II ГРУПА МАСОВНИХ ЗЛОЧИНА
(СРЕМ), ПОЧЕТАК ОКУПАЦИЈЕ И СТВАРАЊЕ НДХ, КАО И
ПРВИ МЕСЕЦИ „ДРЖАВНО-ПРАВНОГ” УРЕЂЕЊА,
Настављајући објављивање едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, у којој је до објављено пет књига: Рација, III група масовних злочина у Бачкој (2009), Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у
Срему 1942. – V група масовних злочина у Срему (2010), Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја (2011), Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941. – I група масовних злочина (2011), Живот, рад и држање домаћих Немаца (Фолксдојчера) пре рата, за време рата и за време окупације (2012),
Издавачка кућа Прометеј и Мало историјско друштво из Новог Сада представиле су научној и стручној јавности још један елаборат Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини – Почетак окупације и стварање НДХ – као и први месеци „државно-правног” уређења, објављен 2013. године. Приређивач овог, као и претходних, елабората је др Драго Његован, музејски саветник у Музеју Војводине. Књиге из ове едиције представљају публиковане интегралне текстове елабората које је сачинила Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини. Комисију је формирао Главни народноослободилачки одбор Војводине 21. новембра 1944. године на основу одлуке донете на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Злочини су подељени у више категорија, а за сваку су сачињени елаборати који садрже описе злочина, подстрекаче и извршиоце, а послужили су као докази на суђењима пред војним и цивилним судовима.
Елаборат Почетак окупације и стварање НДХ – као и први месеци „државно-правног” уређења чува се у Збирци историјских докумената Музеја Војводине, под инвентарним бројем АК 15063, илустративни материјал: леци, плакати, факсимили из штампе потичу из Збирке плаката Музеја Војводине, Архива САНУ у Сремским Карловцима, Завичајног музеја Земун и Музеја Срема у Сремској Митровици, а фотографије из Збирке фотографијаМузеја Војводине.
У предговору приређивач излаже кратак преглед збивања у Срему у раздобљу после Првог светског рата и стварања заједничке државе јужних Словена, поразу Краљевине Југославије у Априлском рату, окупационој подели, стварању и устројству Независне Државе Хрватске, положају Срема и усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима.
Први део елабората посвећен је почетку окупације, разоружавању југословенске војске и оснивању Независне Државе Хрватске. Описани су држање фолксдојчера и сремских Хрвата према окупационим трупама и југословенској војсци, организовање усташких власти и прописи новостворене квислиншке творевине. У наставку елабората приказан је почетак фашистичког терора у Срему у првим месецима окупације, прогони, хапшења, злостављања и убиства Срба и Јевреја, као и присталица народно ослободилачког покрета. Посебни делови елабората односе се на присилно исељавање, злочине против имовине (пљачка, постављање комесара над српском и јеврејском имовином, хапшења ради уцене) засноване на законима и наредбама доношеним на основу нацистичких расних теорија.
Следећи одељак посвећен је ускраћивању верских слобода које су се огледале у прогонима православног свештенства и присилном покатоличавању спровођеном уз сарадњу са усташким властима. Под насловом Одговорност побројани су кривци за почињене злочине, пре свега вођство НДХ на челу са поглавником Антом Павелићем, функционери усташких политичких установа, команданти војних јединица, као и сви они који су у њиховом саставу починили ратне злочине (међу њима и локални Хрвати и фолксдојчери). Посебну одговорност сносили су поједини великодостојници и свештеници римокатоличке цркве учествујући у присилном покатоличавању. На основу прикупљеног материјала утврђени су подаци о жртвама и причињеној штети, убијено је 154 лица, 48 је нестало, 2641 лице оштећено је другим злочинима, а материјална штета процењена је на око 150 милиона динара предратне вредности.
Списак одговорних за другу групу масовних злочина у Срему обухвата 428 имена, док на листи народних непријатеља из исте групе злочина има 949 имена. За сваког одговорног наведини су бројеви докумената који потврђују њихову кривицу, број пријава и места у којима су поднете, као и податак о судбини окривљеног (пресуђен, стрељан, у затвору, непознато).
На крају је приложен богат илустративни материјал сачињен од плаката, летака, факсимила и фотографија којим су поткрепљни подаци и чињенице изнете у елаборату.