Стари феудални систем почео је полако да пуца и људи су желели велике промене. На овим нашим просторима појављује се неколико група захтева. Издвајају је социјални, захтеви за укидање феудализма, добијање политичких слобода, национални захтеви који ће бит дефинисани на мајској скупштини, када ће доћи до жеље за формирањем српске Војводине и политички захтеви којима се тражи демократизација друштва.
Преношењем револуције на ове просторе, дошло је до великог грађанског рата који доноси велико људско и материјално пустошење. Све ове жртве дате су да би заживела Српска Војводина, која је обухватала простор од Барање до Баната и јужно до Војне границе.
Ова изложба издваја неколико портрета значајних новосађана кои су оставили велики траг у том револуционарном покрету. Најзначајнији је народни генерал Ђорђе Стратимировић који је био други српски вожд, затим прота Павле Стаматовић, Александар Костић.
Нови Сад је кроз већи део револуције био под командом трупа лојалних будимпештанским властима. Јуна 1849. године српске и аустријске трупе коначно су стигле у Нови Сад и покушале да ослободе град. Тада је дошло до страшног бомбардовања града са Петроварадинске тврђаве, где је стари Нови Сад био потпуно уништен.