ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА
21000 Нови Сад, Филипа Вишњића 2а

 


Милорад Бешлин
виши архивист

ОСНОВИ СТРАТЕГИЈЕ ДАЉЕГ РАЗВОЈА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ГРАДА НОВОГ САДА

Историјски архив града Новог Сада основан је 1954. год. Архив има статус међуопштинског архива и своју делатност врши на територији девет општина - Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Врбас, Нови Сад, Сремски Карловци, Темерин и Тител. Наведене општине обуватају 50 насељених места у којима живи више од 600.000 становника.

Архив поседује преко 4000 м1 архивске грађе на чувању у депоима. Документа која се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од средине 18 века до данашњих дана. У њима се налазе вредни подаци о развоју Града и околине, као и места у садашњој територијалној надлежности Архива. Најстарији а уједно и највреднији фонд је Магистрат слободног краљевског града Новог Сада који обухвата период од 1748-1918. године. Из овог најстаријег периода у Архиву се налази преко 60 фондова. Поред фондова управе, из овог периода Архив поседује и фондове школа, судова и јавних бележника. Документи су писани на латинском, немачком, мађарском и српском језику За период између два светска рата Архив је прикупио око 100 фондова архивске грађе. Углавном су то фондови управе, судова, школа и јавних бележника, а мањим делом привредни фондови. Највише грађе Архив има из периода после Другог светског рата и то преко 600 фондова. И за овај период карактеристично је да има највише управних фондова. Поред управних фондова има фондова школа, судова и привреде. Историјски архив укупно поседује преко 800 фондова.

Архивска грађа која се налази на чувању у Историјском архиву има велики историјски и културни значај за целу нашу регију која је, у последњих неколико векова, била проприште ратова, сукоба, миграција становништва али у одређеним периодима и мирног саживота, културног и економског просперитета и међусобног прожимања различитих нација: српске, мађарске, хрватске, немачке, словачке, јеврејске, турске, русинске, јерменске, цинцарске...

Сматрамо да би била велика штета ако овако драгоцена грађа не би била на адекватан начин обрађена и стављена на увид домаћој и страној стручној јавности али и свим другим заинтересованима. На жалост, до сада је у потпуности аналитички обрађено мање од 1% од укупне архивске грађе са којом Архив располаже, и само тај веома мали део грађе је унет у рачунаре и тако у потпуности и на ефикасан начин учињен доступан корисницима. Ово из разлога што се, и поред напора који су константно улагани у протеклом периоду, јавио се огромни јаз између количине архивске грађе коју је неопходно обрадити и кадровских и материјалних потенцијала са којима архив располаже. Количине архивске грађе коју архив прихвата сваке године је изузетно велика, а ако би се доследно поштовала законска обавеза о пријему архивске грађе ималаца на терену након 30 година од дана њеног настанака, проблем се чине готово нерешивим. Архив у последње две деценије година има стално запослених сaмо око двадесетак радника, што је свакако недовољно када се имају и виду и друге обавезе које је Архив по Закону дужан да извршава а које се тичу заштите архивске грађе ван архива, као и у пружању информација из грађе помоћу којих странке остварују своје административне, имовинско-правне и друге потребе. Осим тога количина архивске грађе у депоима архива, као што је већ речено, повећава се из године у годину чиме заостаци у њеној обради бивају све више израженији.

Део решења проблема смештаја и обраде архивске грађе, по нашем мишљењу, може бити решен само ако дође до реорганизације рада архивске службе у правцу формирања архивских оделења при општинским центрима, на која би се пренели одређени послови архивирања, смештаја, чувања и обраде архивске и грађе и регистратурског материјала са њиховог подручја под непосредном стручном контролом Историјског архива у Новом Саду. У том случају неопходно је обезбедити услове за међусобно рачунарско повезивање архивских одељења у општинским центрима, као и вертикално повезивање са постојећом рачунарском мрежом новосадског Архива, ради размене података и што ефикаснијег и бржег пружања информација из архивске грађе корисницима без обзира на физичку локацију грађе. Оваквом децентрализацијом би се постигла два циља. Први је да би се на тај начин Историјски архив у Новом Саду у великој мери растеретио од велике количине архивске грађе чији су ствараоци налазе у оппштинским центрима па самим тим, по логици ствари, и њихови корисници налазе у истима. Са друге стране, проблем финансирања смештаја, чувања и обраде архивске грађе би био много ефикасније решаван укључивањем општинских центара у финансирање својих архивских одељења, чиме би се омогућило да Историјски архив у Новом Саду средства која се сада усмеравају у те сврхе на други начин адекватно искористи.

Из свега горе наведеног види се да су проблеми са којима се Архив среће у своме раду веома дубоки и озбиљни, чини се чак нерешиви, уколико се не предузму значајнији кораци у правцу дефинисања нове стратегије која се, по нашем мишљењу мора имати два основна правца, која се међусобно прожимају и надопуњују, а које ћемо укратко покушати у продужетку да образложимо.


1. Сматрамо да је неопходно кадровски знатно појачати Оделење за обраду и сређивање архивске грађе и његов обим димензионирати у односу на количину, врсту и језичку структуру архивске грађе. То практично значи, по нашем мишљењу, да би ово оделење требало ојачати са већим бројем радника са средњом и високом стручном спремом. То подразумева пријем у стални радни однос још најмање 5 младих и стручних радника, пре свега, из историјске и филолошке струке који би кроз више праваца обуке, били оспособљени у правцу модерне, ефикасне и квалитетне обраде архивске грађе у складу са светским стандардима из ове области. Обука нових радника обухватала би савладавање вештину сређивања и аналтичке обраде архивске грађе на латинском, немачком, мађарском, црквено-словенском и српском језику као и њено прилагођавање компјутерској обради података, чиме би се сам процес обраде и сређивања грађе подигао на један сасвим нови, много виши степен него што је то сада. Осим тога, овај тим младих стручњака би, након неког времена, могао да осим архивистичке обраде, пружи и значајан допринос историјској науци у смислу рада на пројектима везаним за теме које проистичу из саме архивске грађе . У том смислу ова служба би постала један веома значајан информативни центар историјских података везаних за нашу регију, и део целовитог информативног система који ће у наредном периоду требао, по нашем мишљењу, морао бити формиран на територији наше општине. С обзиром да Историјски архив не располаже са одговарајућим канцеларијским простором за смештај наведених радника и потребне опреме, сматрамо да би ово питање требало решавати у правцу изналажења одговарајућег простора путем најма или на неки сличан начин.


2. Друго стратешко определење, које нужно приоизилази и надевезује се на предходно речено, а неопходан је услов за реализацију наведеног програма запошљавања, састоји се у даљем развоју информационог система у Архиву. Историјски архив је у протеклом периоду успео да, пре свега захваљујући сопственим снагама, а делимично и уз помоћ средстава добијених од оснивача, као први архив у Републици, успостави језгро будућег информационог система за обраду архивске грађе. Овај систем већ неколико година успешно функционише у оквиру Архива, али и шире, а његова даља изградња би требало се одвијала упоредо са програмом запошљавања младих стручњака како је то предходно наведено. Стога сматрамо да је неопходно да се овим кадровима, осим радних места и стручне обуке која ће им бити пружена у оквиру Архива, омогући и упознавање и рад са новим технологијама које се примењују у архивистичкој струци, те тако пруже модерени сви услови за несметан рад. У том смислу сматрамо да је неопходно обезбедити за сваког од ових новозапослених радника барем по један персонални рачунар, и одговарајући број (минимум 2) централних мрежних рачунара тзв. „сервера”, чиме би се обезбедило њихово укључивање у постојећу рачунарску мрежу Архива. Истовремено, се мора приступити даљем процесу дигитализације и преношења архиске грађе на рачунарске медије и њеног прилагођавања рачунарској обради. У том смислу требало би набавити још најмање 2 дигитална апарата високе резолуције, као и скенера А3 формата којима би се овај посао обављао. Наравно у том смислу било би потребно обезбедити и неколико штампача као и додатну мрежну опрему. Подразумева се да би се ова локална рачунарска мрежа он-лајн повезала на светску рачунарску мрежу Интернет те би информације обрађене у оквиру Архива биле доступне свим заинтересованим корисницима, док би истовремено архивисти запослени у Архиву имали могућност да се упознају са најновијих трендовима и достигнућима у свету у области архивистике.