ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА
21000 Нови Сад, Филипа Вишњића 2а

 


Ненад Предојевић
архивски саветник

ПРОБЛЕМИ У АРХИВИМА СА ГРАЂОМ ДПО
/поступак преузимања, листе категорија и сређивање/

О заштити архивске грађе ДПО (у архиву и ван архива) до сада је доста говорено и писано. У нашим стручним часописима „Архивист” и „Архивски преглед” еминентни архивски стручњаци су износили своје мишљење о проблемима преузимања, заштите, методологије обраде и презентације грађе настале радом ДПО. Чак два саветовања, у организацији Савеза друштава архивских радника Србије, у Неготину 1979. године и у Великој Плани 1983. године, тематски су била посвећена проблемима заштите и сређивања фондова ДПО.

Од 1983. године интересовање архивских радника за ове проблеме опада, па тако у периоду од 1984-1992. године на ову тему је написано, односно објављено свега четири рада (по један у „Архивисту” и „Архивским аналима” и два у „Архивском прегледу”.

Намера нам је да у овом раду анализирајући резултате најновије анкете и компарирајући их са подацима о заштити архивске грађе ДПО у ранијем периоду (који су нам доступни из литературе), утврдимо степен заштите ове грађе и иницирамо даљи рад архива на преузимању ове документације, изради листа категорија и сређивању исте.

Јасно је да колико год се ми трудили, неможемо дати одговоре на сва питања из овог домена нити нам је то била намера. Зато смо се одредили да оно што је најесенционалније у овом тренутку јасно дефинишемо као проблем, и са наше тачке гледишта, а на основу искуства које имамо у раду на заштити грађе ДПО, предложимо закључке који у себи садрже и конкретне задатке и обавезе архива у наредном периоду.

Од распада СФРЈ и увођења партијског плурализма, што уједно значи и гашење до тада доминантних друштвено - политичких организација (Савеза комуниста, Социјалистичког савеза и Савеза омладине) о заштити и обради архивске грађе ДПО није написано ни слово. Самим чином гашења односно, престанка са радом ових регистратура, пред архиве се поставља одговоран задатак у погледу преузимања и даље обраде и заштите ове документације.


I ПОСТУПАК ПРЕУЗИМАЊА

Анализирајући податке из анкете коју смо спровели у циљу што бољег и целовитијег сагледавања и дефинисања проблема везаних за преузимање наведене документације, нажалост морамо констатовати да на том плану у нашим архивима није много учињено. Већина архивских установа није преузела комплетну грађу укинутих ДПО (СК, ССРН и СО). Само седам архива је у целости преузело документацију угашених ДПО, док двадесетчетри архива није преузело ништа или пак само део наведене документације. Код преузимању других ДПО је уочена стихијност и изражена несистематичност. Наиме, види се да на пословима преузимања није било координиране акције и уједначености у критеријумима за преузимање фондова, па тако основни критеријум који је законом прописан - 30 година од старости документације, у већини случајева није испоштован.

Многи архиви за разлог неизвршења ових својих обавеза наводе недостатак простора и опремљености депоа, што у суштини и јесте највећи проблем.Познато је да већина архива раде у условима који су далеко од прописаних Правилником и да само ентузијазам стручних радника и упорност појединих руководилаца ових установа, резултира каквим таквим успесима у заштити архивске грађе у архивима.

Други велики проблем који је утицао на неизвршење обавезе на преузимању је неадекватан рад Спољне службе, која је задужена за контролу извршења послова на заштити архивске грађе ван архива, односно у регистратури. Недопустиво је, да поред постојања Спољне службе и уз претпоставку да она нормално функционише, архив незна колико сада има архивске грађе и регистратурског материјала ван архива, а која се односи на грађу ДПО (поготово оних укинутих). Од тридесетједног архива, само десетак нам је кроз анкету доставило податке о количини грађе која се тренутно налази на чувању у регистратури и код кога. Неки су то „елегантно” пропустили да искажу, док је опет само неколико архива конкретно изјавило да нема података о количини архивске грађе и регистратурског материјала на терену. Разлози за непознавање ових чињеница су различити и доста неуверљиво звуче, поготову ако се обично истиче неразумевање локалних владајућих и политичких структура и њихова неспремност за сарадњом. Због таквих односа нема података о грађи ДПО а није мали проценат и одговора да „података о грађи угашених ДПО нема” и да „мисле да је она уништена” и слично.

Осим горе наведених разлога због којих грађа угашених ДПО није преузета, ваља споменути још један који се у целини може узети као „опште место” у раду архивских установа, а то је приметна летаргичнос како архивских радника тако и установа у целини. Због евидентног губљења на значају и ауторитету бивших ДПО (СК и ССРН), а и из разлога перманентне борбе како архивских установа тако и архивских радника, за преживљавањем и одржавањем каквог таквог стања - па макар и стања подношљивости, о документацији која је доспела за пријем у архиве се доста површно водило рачуна. Ваљда се мислило да о томе неко други треба да брине. Ово констатујемо са резигнацијом и наравно извињавамо се оном малом броју архива који су заиста имали већ обезбеђене услове или су учинили ванредне напоре да ову грађу прикупе, евидентирају и у коначности преузму у своје архивске депое.

Како би и остали архиви извршили своје законом предвиђене обавезе у погледу преузимања грађе ДПО предлажемо следеће


ЗАКЉУЧКЕ


  • да се упути ДИРЕКТИВНО ПИСМО од стране матичног архива АРХИВА СРБИЈЕ свим АРХИВИМА у Србији у коме ће јасно и прецизно бити дефинисани радни задаци архива и стручних радника запослених у њима по питању преузимања архивске грађе фондова ДПО и то:
  1. Прикупљање података о стању и заштићености архивске грађе ДПО - бивших и садашњих ( СК, ССРН, СО, СУБНОР, Синдикат, СРВС и други).
  2. Утврдити приоритет за преузимање архивске грађе и регистратурског материјала укинутих ДПО (СК, ССРН и СО).
  3. Наложити архивским установама да пруже стручну помоћ на припреми за преузимање архивске грађе што подразумева: излучивање безвредног регистратурског материјала, попис преостале грађе за преузимање и паковање исте у одговарајуће регистратурске јединице.
  4. Наложити архивима, односно руководиоцима установа да у сарадњи са локалним органима управе, који су мање више оснивачи архивских установа, обезбеде простор и услове за адекватан смештај архивске грађе.
  5. Што пре преузети припремљену архивску грађу и регистратурски материјал у архиве и приступити њиховом архивистичком сређивању.

II ИЗРАДА ЛИСТА КАТЕГОРИЈА

Пре приступања сређивању и обради фондова ДПО приоритетни задатак архивских радника био би утврђивање коректних листа категорија којим би се прецизно регулисали рокови чувања архивске грађе наведених фондова. Није могуће направити коректно једну Листу категорија за све фондове ДПО. С тога предлажемо да се сачине листе категорија по групама фондова (СК, ССРН, СО, Синдикат, СУБНОР и друге)

За израду листа категорија по групама фондова залажемо се из више разлога, а основни је што би једна таква Листа категорија могла бити применљива како у Архиву Србије тако и у покрајинским архивима и наравно у сваком међуопштинском (регионалном) архиву на ону групу фондова на коју се и односи. Да би овај услов био испуњен (применљивост по вертикали) у изради ових листа обавезно би морали учествовати стручни радници како Архива Србије тако и покрајинских и међуопштинских архива.

Упоређујући резултате досадашњег рада на изради листа категорија (подаци добијени анкетом и објављени радови на ту тему) можемо констатовати да је заиста мало учињено. Грађа фондова сређивана у претходном периоду је класификована мање више према листама категорија које су утврђиване за највише партијске органе[1]. Листа се аналогно користила и на фондове нижих партијских органа од обласних, окружних, среских, општинских, месних и ниже.

Посебно истичемо да Листа категорија органа СКЈ одлично осликава организациону структуру највиших органа СКЈ и да је према броју утврђених категорија свеобухватна. Да би смо дошли до једне заједничке Листе за групу фондова у изради такве Листе морали би бити укључени и архивисти републичког, покрајинских и међуопштинских архива, који би подацима о организационој структури и категоријама регистратурског материјала у њиховим фондовима, допринели изради коректне Листе за одређену групу фондова примењиву по вертикали (од најнижих органа и њихових тела па све до највиших.

Сигурно је да би једна таква Листа примењена на групу фондова од месног до републичког нивоа, омогућила да се многе категорије не дуплирају, односно не чувају у свим фондовима поменуте скале.

Било би неоправдано и нецелисходно да за сваки фонд појединачно (како је то до сада чињено), стручни радници у оквиру плана сређивања, израђују посебну Листу категорија. Поред беспотребног губљења времена, опет небисмо постигли да се фондови по истим критеријумима и на исти начин среде, што би требало да буде и циљ овог договора, односно наш приоритетни задатак у будућем раду.

Баш због тога предлажемо да руководиоци послова на изради листа категорија по групама фондова буду стручњаци из Архива Србије, јер према подацима из анкете, Архив Србије једини има посебне листе категорија за групе фондова. Њихово искуство уз свесрдно ангажовање архивиста из осталих архива, резултираће израдом коректних листа, које су најважнији предуслов за почетак радова на сређивању фондова ДПО.

Имајући у виду горе наведено предлажемо следеће


ЗАКЉУЧКЕ


  1. Формирати Радну групу за израду листа категорија по групама фондова, коју би сачињавали архивски радници из Архива Србије, покрајинских архива и неколико међуопштинских архива.
  2. У радну групу бирати само оне архивске раднике који имају дугогодишње искуство у раду на сређивању и обради фондова ДПО.
  3. Обавеза сваког члана Радне групе је да у претходном поступку у својим архивима утврде организационе шеме фондова ДПО и попис категорија материјала. Са тако припремљеним материјалом приступити изради јединствених листа категорија по групама фондова.
  4. Архив Србије као матични архив је задужен за координацију рада Радне групе.
  5. Седиште Радне групе ће бити у Архиву Србије. Документа која проистекну из њиховог рада (листе категорија и закључци), усваја Стручно веће Архива Србије, а након тога она постају обавезујућа за све архиве у Србији.

III ПОСТУПАК И МЕТОДОЛОГИЈА СРЕЂИВАЊА ФОНДОВА ДПО

Досадашњи рад на сређивању фондова ДПО није обесхрабљујући. Резултати анкете показују да је добар део примљене грађе сређен и да су махом урађена и основна информативна средства (сумарни инвентари). Међутим, посебно је питање како су ти фондови сређени. Велики број архива је на питање у анкети, о постојању планова сређивања, одговорило да нема посебне планове за сређивање, а да у исто време не наводе по којим су онда плановима сређивани фондови.

Према до сада доступним подацима у архивима у Србији има 802 (осамстодва) фонда ДПО[2], од којих су најбројнији фондови КПС/СКС-око 55%, за њима следе фондови синдиката-око15%, на СКОЈ/СО отпада око 10%. Фондова СУБНОР-а и ССРН/ЈНОФ/НФ има по 5%, док на друге фондове (РВИ, УРОЈ, УРОП, АФЖ и др.) отпада око 5%. У односу на анализе из 80-тих година, када се исто тако озбиљно размишљало на ову тему ситуација није есенцијално промењена.

Уочљива је присутност великог броја фондова и то оних најнижих партијских органа. То је и разумљиву имајући у виду да је у ранијем периоду долазило до честих административно-територијалних промена по општинама (припајања, гашења, оснивања нових), што је резултирало и променама у броју органа ДПО, који су ове промене пратили. Рад тих новоформираних органа је уско везан са радом виших органа, тако да је и садржај грађе у тим органима стереотипан и у односу на свеукупност мултиплициран. Из садашње перспективе гледано, вредност грађе најнижих органа (реонски,фабрички и предузетни комитети,партијске ћелије и ОПО), слободно се може констатовати је минорна. Грађу најнижих органа морамо валоризовати по сасвим другим критријумима, много блажим у односу на грађу насталу радом виших органа. Грађа нижих органа сем што је настајала у мањем обиму, она у себи садржи и доста грађе виших органа (инструктивна и директивна писма, разни дописи, препоруке и друго) која се у овом случају у маси малих фондова нижих органа уствари мултиплицирају.

Због свега горе наведеног у приступу сређивању фондова ДПО, озбиљно би се морало позабавити идејом колеге Богдана Лекића[3] који је још давне 1967. године предвидео могућност формирања комплекса архивских фондова од фондова ДПО исте врсте. Такви фондови би се могли формирати по територијалном принципу на нивоу општине или града и овај принцип би лако био применљив у међуопштинским архивима.

Формирањем тих тематско регионалних целина архивских фондова, не повређује се принцип провенијенције. Фондови унутар ове фондовске целине задржавају сва обележја самосталних фондова. Предност комплекса архивских фондова, у односу на мале и уситњене фондове, је евидентна из више разлога. Код оваквих фондова уочљивије је сагледавање историјске вредности грађе сваког подфонда понаособ, као и лакше уочавање његове специфичности у односу на друге делове комплексног фонда. Такав фонд нам даје прегледније податке о сачуваности грађе у подфондовима и надасве олакшава рад на изради научно-информативних средстава. Исто тако и рад потенцијалних истраживача на комплексном фонду биће интересантнији, јер самом својом структуром, овако конституисан фонд омогућава примену компаративне методе научно истраживачког рада, као и комплексније сагледавање историјске вредности грађе.

Пример једног таквог комплекса архивских фондова (комплексног фонда) се може наћи у сваком међуопштинском архиву. Код нас у Историјском архиву у Новом Саду, најупечатљивији је пример фонда Општинског комитета СКС Нови Сад 1945-1965 (1990).

Фонд је примљен од Општинског односно Градског комитета у два маха 1965. и 1986. године и то грађа из периода од 1945-1965. године. Први пут фонд је сређиван 1968. године, када је уствари извршено излучивање безвредног регистратурског материјала и идентификација књига и списа. Наставак рада на сређивању овог фонда уследио је 1971 године када је покушано да се утврди начин класификације, односно систем канцеларијског пословања тадашњег комитета, што је због некомплетности примљене грађе то у суштини било немогуће. Уочено је да су на примљеној грађи, у зависности од времена када је настајала, били утиснути печати и штамбиљи реонских, Месног, Градског и Општинског комитета, што је упућивало на потребу утврђивања организационе шеме партијске организације града односно општине Нови Сад. Уз консултовање података из Архива ПК СКС за Војводину и података из саме грађе утврђено је да је у времену од 1945-1965. године организација СК у граду, због честих административно територијалних промена била организована по рејонским, општинским и фабричким комитетима као и партијским ћелијама, у зависности да ли је организованост вршена у оквиру само града или пак и града и општине. Отуда овај фонд организације СК у Новом Саду представља једну и недељиву органску целину за град, рејоне и општину и као такав је у коначности сређен као комплексни фонд Општинског комитета СКС Нови Сад. У поступку сређивања овог фонда примењен је принцип слободне провенијенције, на делове овог комплексног фонда, док су ти исти делови задржали своју самосталност и целовитост. Тако да сада овај комплексни фонд садржи грађу реонских, Месног, Градског и Општинског комитета, као и делове грађе партијских ћелија на вези РК, односно фабричких и предузетних комитета као и основних партијских организација на вези МК , ГК и ОК у зависности од периода у ком су егзистирали.

Грађа из каснијег периода од 1966-1990. године, која се још чува у регистратури, односно код правног следбеника Општинског одбора СПС, након пријема ће такође бити сређена у оквиру овог комплексног фонда иако је у периоду од 1980-1990. године ова организација функционисала као Градски комитет СКС Нови Сад са седам општинских комитета (Сремски Карловци, Петроварадин, Стари град, Славија, Детелинара, Подунавље и Лиман). Након одржаног референдума крајем 1989. године и укидања општина у оквиру градске заједнице, партијска организација града Новог Сада се реформисала и наново конституисала као целовита општинска организација са јединственим Општинским комитетом СКС Нови Сад. Овај орган је кратко функционисао (око пола године) када је дошло до гашења и престанка рада организације СК (мај 1990. године).

Исти овакав принцип формирања комплексног фонда могао би се применити и у Архиву Србије за фондове СК, синдиката, НО и СКОЈ-а.

Например, Фонд ВЕЋА СИНДИКАТА СРБИЈЕ КОЈИ ИМА 90,25 м1 грађе, са свим осталим РЕПУБЛИЧКИМ ОДБОРИМА СИНДИКАТА (њих 30) који сви заједно имају 16,22 м1, чинили би целовит комплексни фонд РЕПУБЛИЧКОГ ВЕЋА САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ, грађен по принципу слободне провенијенције. У оквиру оваквог целовитог фонда, подфондови - Веће и републички одбори би задржали самосталност својих фондовских целина.

Што се тиче фондова окружних комитета НО и СКОЈ-а који се такође чувају у Архиву Србије, а представљају мале фондовске целине са 0,05-0,42 м1, начин формирања комплексног фонда би био исти али по екстериторијалном принципу и они би се онда звали КОМПЛЕКСНИ ФОНД ОКРУЖНИХ КОМИТЕТА НО односно СКОЈ-а.

Према исказаним подацима у анкети уочљиво је да само четири архива (Зрењанин, Крушевац, Сомбор и Нови Пазар) имају фондове Окружних комитета КПС, док Архив Србије у својим депоима чува седамнаест таквих фондова. Наведени фондови се односе на округе: Београд, Чачак, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Ниш, Нови Пазар, Пирот, Пожаревац, Прокупље, Светозарево, Шабац, Титово ужице, Зајечар, Ваљево и Врање. Грађа датира из периода од 1938-1947. године и налазе се у сређеном стању за период од 1945-1947. године док су за грађу из периода од 1938-1944. године урађена регеста. Логично би било да Архив Србије преузме комплетну грађу окружних комитета КПС која се чува у међуопштинским архивима и да од свих тих фондова оформи Комплексни фонд окружних комитета КП за Србију.

У подацима које су архиви достављали Радној групи, под фондове ДПО подразумевају се и фондови као:


  • Покрајинско повереништво (Комунистичке партије Југославије) за источну Србију-Ниш (1942-1943) у количини од 0,04 м1 (Архив Србије)
  • Срески савез пионира - Зрењанин (1961-1964), 0,14 м1 (Архив Зрењанин)
  • Фонд Омладинске радне акције-бригаде Лесковац (1958-1963) (Архив Лесковац)
  • СК Подунавског региона са политичким школама СУБНОР и ССО (1975-1990), 38 м1 (Архив Смедерево)
  • Политичка школа Међуопштинске конференције СКС Шумадије и Поморавља (1976-1989), 7,35 м1 (Архив Крагујевац)

Мишљења смо да би припадност наведених фондова групи фондова ДПО требало преиспитати и тек након њихове поновне валоризације исте уврстити у фонд њиховог оснивача као подфонд односно део комплексног фонда. Например, највероватније да је оснивач политичких школа био неки од органа СКС или пак СУБНОР-а односно ССО. Тек са утврђивањем ове чињенице, одређену Политичку школу би могли третирати као део органа који је ту Школу и основао, јер рад Школе у том случају преставља организациони облик деловања тог органа и као таква грађа те Школе припада фонду тог органа ДПО. Исти случај је и са фондовима омладинских радних акција-бригада које су оснивале и њиховим радом руководиле конференције ССО, као и организације савеза пионира које су својим радом и деловањем биле упућене односно директно повезане и координиране из органа ССО.

Покрајинско повереништво (КПЈ) за источну Србију-Ниш вероватно је било у рангу Обласног комитета КПЈ па би га тако требало и валоризовати. У зависности од врсте и значаја грађе, а и због тога што се грађа обласних комитета КПЈ чува на једном месту, требало би размотрити могућност да се и од ових фондова конституише један целовит комплексни фонд.



ЗАКЉУЧЦИ


  1. Задужити Матичну службу Архива Србије да сачини анкетни упитник о најрелевантнијим подацима потребним да се утврди конкретни степен сачуваности и сређености архивске грађе свих фондова ДПО који се чувају у архивима.
  2. Након добијања података и анализе истих, формирати Радну групу коју би сачињавали архивски радници из Архива Србије, покрајинских архива и међуопштинских архива.
  3. На састанку Радне групе утврдити приоритет на сређивању фондова ДПО, с тим да би по нашем мишљењу приоритет требало дати угашеним ДПО (органи СКС, ССРН и ССО).
  4. Сваког члана Радне групе задужити да из своје средине и на примерима својих фондова припреми предлог класификационог плана сређивања по групама фондова.
  5. Утврдити заједнички План сређивања по групама фондова.
  6. Сачинити листу фондова ДПО који би се морали конституисати као самостални фондови и листу фондова од којих би требало формирати комплексни фонд.
  7. Одредити координаторе за стручни рад на сређивању и обради фондова ДПО. Координатори би били задужени да пруже стручну помоћ радницима архива који раде на тим пословима и они би уједно контролисали извршење ових задатака.
  8. Задужити руководиоце архива да формирају стручне тимове за рад на пословима сређивања фондова ДПО. Стручни тим би минимално био састављен од једног архивисте, једног архивског помоћника и једног манипуланта.

На крају са задовољством можемо констатовати да нам је поред дугогодишњег искуства које имамо у раду на сређивању фондова ДПО у Историјском архиву у Новом Саду, умногоме помогло и обиље литературе написане на ову тему која је објављена у нашим стручним часописима. Исто тако и ажурност колега из архива у Србији који су доставили податке са свог терена, су нам омогућили да боље сагледамо и дефинишемо проблеме у раду на заштити фондова ДПО, који по нашем мишљењу због значаја који су њихови органи и представници који су њима руководили имали у ранијем периоду, имају велику вредност.

Није на одмет истаћи да су наведене укинуте ДПО, деценијама имале пресудну улогу у формирању општег мишљења и формулисању закључака, као и спровођењу комплетне политике развоја претходне Југославије. Југославије која нажалост ако није требала да постоји, није морала онако да се распадне. Баш због тога а и због расветљавања тог периода који је сада иза нас, наш дуг према нама самима а превасходно према онима који остају и долазе за нама, је да им ова документа што боље сачувамо. Сигурно је да ће они, уз помоћ тих докумената, боље оценити догађаје који су претходили овим за сада несретним временима. У томе ће им засигурно помоћи и незаобилазна ИСТОРИЈСКА ДИСТАНЦА.


ЛИТЕРАТУРА

  1. Богдан Лекић „Архивалије друштвено-политичких организација на подручју Београда за послератни период”, „Архивист”, 1963., св.1-2
  2. Богдан Лекић „Стручна помоћ на сређивању партијске грађе у пракси Историјског архива Београда”, „Архивски преглед”, 1965., св.1-2
  3. Богдан Лекић „Сређивање послератне грађе синдикалних организација”, „Архивски преглед”, 1966., св.1-2
  4. Јелена Поповић „Шта је са заштитом архивске грађе Централног комитета и других друштвено-политичких организација”, „Архивски преглед”, 1967., св.1-2
  5. Богдан Лекић „Формирање комплекса архивских фондова”, „Архивски преглед”, 1967., св.1-2
  6. Богдан Лекић „Архивска грађа друштвено-политичких организација” „Архивист”, 1969., св.1
  7. Архивско веће Србије „Упуство за сређивање архивских фондова органа управе, радних, друштвено-политичких и других организација”, „Архивски преглед”, 1973., св.1-2
  8. Драган Ћировић „Архивска грађа друштвено-политичких организација-значајан стручни задатак архива у Србији”, „Архивски преглед”, 1975., св.1-2
  9. Богдан Лекић „Неке опште карактеристике грађе и општи принципи и методи рада на сређивању грађе друштвено-политичких организација”, „Архивски преглед”, 1975., св.1-2
  10. Златија Вујановић „Нека искуства на сређивању архивских фондова Савеза комуниста у Архиву Србије”, „Архивски преглед”, 1975., св.1-2
  11. Златија Вујановић „Методологија рада на сређивању фонда Окружног комитета комунистичке партије Београда”, „Архивски преглед”, 1975., св. 1-2
  12. Милена Коров „Методологија рада на сређивању фонда Среског комитета комунистичке партије Србије - Космај”, „Архивски преглед”, 1975., св.1-2
  13. Михајло Ђорђевић „Рад на сређивању и обради фонда Среског комитета Савеза комуниста Србије - Варварин”, „Архивски преглед”, 1975., св.1-2
  14. Средоје Лалић „Заштићеност архивских фондова Савеза комуниста и друштвено-политичких организација, и могућност њиховог комплетирања и реконструкције у архивима СФРЈ”, „Архивист”, 1977., св.2
  15. Мирјана Дајић „Грађа органа и организација СКЈ - драгоцени извор података за изучавање послератног развоја”, „Архивски преглед”, 1979., св.2
  16. Драган Ћировић „Архивска грађа Савеза комуниста и других друштвено-политичких организација у архивима СР Србије (без САП)”, „Архивски преглед”, 1979, св.2
  17. Илијаз Реxа „Архивска грађа Савеза комуниста и других друштвено-политичких организација у САП Косово”, „Архивски преглед”, 1979., св.2
  18. Љубомир М. Марковић „Комплетирање оштећених и реконструкција несталих архивских фондова органа и организација Савеза комуниста Војводине и друштвено-политичких организација у Војводини после 1945.године”, „Архивски преглед”, св.2
  19. Константин Секулић „Архивски фонд Општинске конференције ССРНВ Кикинда као извор за послератну политичку, привредну и културну историју”, „Архивски преглед”, 1979., св.2
  20. Душанка Мијуковић „Архивска грађа фондова друштвено-политичких организација као извор за историју Савеза комуниста Србије”, „Архивски преглед”, 1980., св.2
  21. Милош Константинов „Организациона постављеност друштвено-политичких заједница као значајан услов за проучавање стварне и месне надлежности”, „Архивист”, 1982., св.1-2
  22. Архив ЦК СКЈ „Листа категорија регистратурског материјала форума и органа Савеза комуниста Југославије и њихових радних тела са роковима чувања (1945-1978)”, „Архивист”, 1983., св.1-2
  23. Иван Пудло „Актуелна питања заштите, сређивања, обраде и презентације архивске грађе друштвено-политичких организација”, „Архивски преглед”, 1983., св.1-2
  24. Михајло Ђорђевић „Стање фондова друштвено-политичких организација у Историјском архиву у Крушевцу”, „Архивски преглед”, 1983., св.1-2
  25. Милић Петровић „Заштита грађе ван архива друштвено-политичких организација СР Србије”, „Архивски преглед”, 1983., св.1-2
  26. Вера Трујић „Заштита, сређивање, обрада и презентација архивске грађе друштвено-политичких организација у Војводини”, „Архивски преглед”, 1983., св.1-2
  27. Драган Ћировић „Неки аспекти заштите, сређивања, обраде и презентације грађе друштвено-политичких организација”, „Архивски преглед”, 1983., св.1-2
  28. Олга Гилер „Материјали који настају активностима друштвено-политичких организација код стваралаца грађе”, „Архивист”, 1985, св.1-2
  29. Архивско веће Србије, „Орјентациона Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања за друштвене организације и удружења грађана”, „Архивски преглед”, 1988., св.1-2
  30. Мирољуб Арсић „Да ли су записници ООСК, архивска грађа или безвредни регистратурски материјал”, „Архивски преглед”, 1991., св.1-2
  31. Момчило Митровић „Поступак према документацији друштвено-политичких организација које су укинуте”, „Архивски анали”, 1992., св.1

[1] „Листа категорија регистратурског материјала форума и органа Савеза комуниста Југославије и њихових радних тела са роковима чувања (1945-1978)” , Архив ЦК СКЈ, „Архивист”, 1983. године, свеска 1-2

[2] Од тридесетосам архива у Србији тридесетједан архив је путем анкете доставио податке о броју фондова ДПО који се чувају и обрађују у архивима, док следећи архиви нису уопште одговорили на анкету: Зајечар, Јагодина, Панчево, Пирот, Пожаревац, Сента и Чачак.

Табела у прилогу.

[3] Богдан Лекић „Формирање комплекса архивских фондова”, „Архивски преглед”, 1967., бр.1-2, стр.73-77. Богдан Лекић „Неке опште карактеристике грађе и општи принципи и методи рада на сређивању грађе друштвено-политичких организација”, „Архивски преглед”, 1975., бр.1-2, стр.75-81