ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА
21000 Нови Сад, Филипа Вишњића 2а

 


Ненад Предојевић
архивски саветник

ЗАШТИТА ЦРКВЕНИХ И ДРЖАВНИХ МАТИЧНИХ КЊИГА
анализа стања, очуваност и питање даље заштите

„Црквена матична књига” није архивски термин, њега нема у архивским терминолошким речницима и он је у суштини синоним назива „матична књига”, који без обзира да ли је црквене или државно-правне провенијенције, подразумева приватноправну исправу (евиденцију) о индивидуама-односно о њиховим грађанским стањима. Наведени подаци су повезани у облику књига - „MATRICULA”. У хришћанским црквама су познате следеће евиденције о верницима:

  • Матична књига крштених (lat. Liber baptisatorum)
  • Матична књига венчаних (lat. Liber copulatorum)
  • Матична књига умрлих (lat. Liber defunctuorum)
  • Матична књига крижманих (lat. Liber confirmatorum)
  • Матична књига породица (lat. Liber status animarum)

Озбиљан приступ питању почетка вођења црквених матичних књига везује се за трајање Тридентског концила (1545-63), који је прописао римокатоличким жупницима обавезу бележења података о крштеним и венчаним. На основу одлука поменутог Концила, папа ПАВЛЕ V у енклитици „Rituale Romanum”, 1616. године прописује вођење наведених пет врста матичних књига.

У православној цркви прве трагове вођења евиденција о верницима,односно матичним књигама (МКР, МКВ и МКУ) на терену који покрива Историјски архив у Новом Саду имамо из 40-тих година 18. столећа. Наведене евиденције-матице су вођене по угледу на матичне књиге римокатолика.

На територији данашње Војводине питање вођења матичних књига је прописано, за све признате конфесије, царским декретом од 20.фебруара 1784. године (Наредба о обавезном вођењу матичних књига рођених, венчаних и умрлих). Наведена Наредба се односила на све признате вероисповести и примењивала се у свим наследним земљама.

Увођењу грађанских-државних матичних књига у земљама Аустро-угарске монархије, претходила је дужа парламентарна борба у којој су се црквени кругови опирали доношењу Закона о државним матичним књигама. Овај Закон је усвојен као XXXIII Законски члан, 1894. године, а почео се примењивати 1.10.1895. године на основу Наредбе министра, бр. 60.000 БМ/1895.

На територији Србије обавеза вођења матичних књига уведена је око 1837. године, од када углавном постоје матичне књиге, док је прво званично регулисање вођења матичних књига прописано параграфом 92. Грађанског законика књажевине Србије из 1844. године[1]

После стварања прве Југославије, питање вођења матичних књига није било регулисано посебним Законом све до 1946. године, када је донешен Закон о државним матичним књигама („Сл. лист ФНРЈ” бр.29/46). Каснијим допунама и изменама наведеног Закона у периоду од 1946–1990. године, дошло се до најновијег Закона о матичним књигама (Сл. гласник СРС бр.15/90) јединствено за целокупну територију Србије.

Релевантна чињеница у разматрању односа према матичним књигама црквене провенијенције је питање правног положаја верских заједница и њиховог статуса у оквиру правне државе, као и питање признавања јавноправног статуса ових исправа. Црквеним матичним књигама је признат статус јавних исправа чланом 48. Закона о матичним књигама из 1946.године.

Законом о правном положају верских заједница[2] регулисан је правни статус верских заједница и то чл. 4 где се наводи „Верске заједнице су грађанска правна лица”. Без обзира на одредбу чл.3, став 1. истог Закона, где стоји да су „верске заједнице одвојене од државе”, верске заједнице су дужне да поступе по члану 37. и 38. Закона о културним добрима[3]. Наведени чл.3, став 1. Закона о правном положају верских заједница, децидирано одваја функцију верских заједница од функција државе, у том смислу да верским заједницама уоквирује њихова права само „на вршење верских обреда и верских послова”.То што ми, као као установе заштите нисмо доследно примењивали Закон и вршили надзор и заштиту и у црквеним институцијама односно верским заједницама, наш је пропуст.

Исто тако , ни чланови 37. и 38. Закона о културним добрима нису дискутабилни, јер јасно и децидирано се одређују прво према ствараоцу регистратурског материјала, а потом и према обавезама које тај стваралац има према институцијама система, односно установама заштите, који су дужни да тај материјал штите и ван свог седишта, односно ван архива. Тако и верске заједнице које имају статус грађанско правног лица, такође потпадају под надлежност историјских архива на чијој територији егзистирају.

Са било ког аспекта црквене матичне књиге су архивска грађа и представљају писане документе који се могу окарактерисати као историјски извори прворазредног значаја. Самим тим и наш однос према таквим изворима би требало да буде другачији. У акцији коју смо организовали 1990. године у циљу снимања стања црквених матичних књига, дошли смо до поражавајућих података. Од око шездесет ималаца црквених матичних књига (скупштине општина, месне канцеларије), ниједан није учинио ништа посебно да наведене књиге боље заштити, а о лечењу и рестаурацији и да не говоримо. У неким месним канцеларијама смо чак наилазили на тотално нестручан рад и руковање црквеним матичним књигама и не тако ретко и на неадекватан смештај истих. У таквим условима ова драгоцена архива пропада и у многим срединама се налази у слабо сачуваном стању. Смештена је по орманима и полицама а често и по поду што је проузроковало њихово рапидно пропадање. Увидом у стање наведених књига на терену, односно код ималаца, могли смо констатовати да око 60-70 % књига није адекватно укоричено. Очуваност односно физичко стање књига је такође угрожено, јер смо нашом оценом физичког стања морали констатовати да велики број прегледаних књига (40-50%) треба лечити односно рестаурирати, неке у целости али већину, срећом, само делимично. У нашим разговорима са одговорним лицима посебну пажњу смо посветили проблему смештаја као и степену коришћености наведених књига. Одговори су били стереотипни и сводили су се на то „да су књиге мало у употреби и да се изводи малтене уопште не траже”. То је разумљиво када се има у виду да су наведене књиге из 18. и 19. столећа и да им је оперативна функција сигурно при крају.

Званична обавеза вођења црквених матичних књига престаје закључно са 15. октобром 1895. године. Међутим, у скоро свим местима са сремске стране, која су у надлежности Историјског архива у Новом Саду, једина евиденција грађанских стања која постоји су црквене матичне књиге које су вођене до 1949. године (Сремски Карловци, Баноштор, Свилош, Черевић, Сусек и Сремска Каменица). У Беочину су вођене до 1945. године, док их у Лединцима-где су спаљене за време другог светског рата и у Лугу где нису ни вођене ни нема. Такође, у неким местима у Срему (а то је само ту и уочено) упис у црквене матичне књиге није континуиран. У Сусеку, Свилошу и Баноштру недостају уписи за поједине године у периоду од 1827-1895. Пошто наведени протоколи нусу повезани у облику књига, већ су повезани у свежњеве и састављени од листова, логично је претпоставити:

  1. Да тај период није ни предат од стране верских заједница
  2. Да се ради о дупликатима, или
  3. Да су исти листови на чувању на неком другом месту

али о томе Историјски архив није извештен.

Једино црквене матичне књиге које је преузео Архив Војводине имају адекватну заштиту и сређене су у облику Збирке матичних књига Војводине (1826-1895). Збирка је формирана током 1962/63 године. Књиге, без обзира да ли се ради о црквеним или државним књигама, имају прворазредни карактер и значај као историјски извор и ми смо их тако и класификовали-као грађу од изузетног значаја. Однос према њиховој даљој заштити и чувању тако не може да се доводи у питање, поготову ако имамо у виду да је наведена документација расута на више страна, што не обезбеђује континуитет у њиховој заштити, као ни адекватне мере заштите, обраде и могућности за коришћење у научне и приватно-правне сврхе. С тога, колико сутра, а сигурно што пре, морамо да се договоримо на нивоу архива у Србији о даљој судбини ове драгоцене грађе.

Моје мишљење је да црквене матичне књиге не треба враћати верским заједницама. Пре свега то би био скуп поступак, јер би се претходна техничка заштита морала извршити у надлежним архивским установама, а потом, исто тако, у седиштима верских заједница обезбедити добри услови за заштиту. Због тога се заложем да наведену документацију, а по могућству и другу архивску грађу насталу радом верских заједница, преузму надлежне архивске установе. Након спроведеног поступка техничке заштите, предложио бих да се целокупна архивска грађа верских заједница (старија од 100 година) чува на једном месту у за то специјално опремљеном архиву (специјализована установа за црквену документацију). Предлажући специјализовану установу имао сам у виду као једно од могућих седишта такве установе Сремске Карловце, односно Оделење Архива САНУ, или пак један од фрушкогорских манастира. Разлози који су ме одредили у оваквим мојим настојањима су следећи:

1. На једном месту и у условима развијене архивске установе специјалног типа би сместили драгоцену архивску грађу, коју смо вредновали као прворазредни историјски извор

2. Уз мања издвајања материјалних средстава обезбедили би услове за претходну техничку заштиту ове драгоцене документације

3. Грађу исте провенијенције би похранили на једном месту и самим тим омогућили њено боље коришћење у научно-истраживачке и приватно-правне сврхе

4. Избором адекватног кадра (из редова свештених лица) обезбедили би перманентну обраду и заштиту, као и бољу верификацију архивске грађе црквене провенијенције

5. И на крају, не би одустали од својих архивистичких начела и не би дозволили да након спроведене претходне техничке заштите, наведена документација пређе онај исти развојни лук заштите, који је прошла у претходних педесет година (са приученим „заштитарима”)


Преглед броја црквених матичних књига по верским заједницама које се чувају у месним канцеларијама
и скупштинама општина у надлежности Историјскиог архива у Новом Саду


Верска заједница Матична књига
рођених и крштених
Матична књига
венчаних
Матична књига
умрлих
Матична књига
кршт, венч. и умрлих
УКУПНО
Православни 199 књ. 6 свеж. 111 књ. 5 свеж. 149 књ. 3 свеж. 21 књ. 3 свеж. 479 књ. 18 свеж.
Православни домовни протокол 3 књиге
Римокатолици 86 књ. 53 књ. 67 књ. 13 књ. 219 књ.
Евангелисти 15 књ. 1 свеж. 11 књ. 13 књ. 11 књ. 15 књ. 1 свеж.
Јеврејска 2 књ. 1 свеж. 2 књ. 1 свеж.
Руска 1 књ. 1 књ.
Баптистичка 1 књ. 1 књ. 2 књ.
Реформатори 6 књ. 2 књ. 3 књ. 3 књ. 14 књ.
Реформатори-католици 1 књ. 1 књ.
Грко-католици
/русини/
1 књ. 1 књ.
Грко-католици 6 књ. 3 књ. 3 књ. 1 свеж. 12 књ. 1 свеж.
Назарени-баптисти 1 књ. 1 књ. 2 књ.
Мат. књиге Шајкашког
батаљона
2 књ. 2 књ. 4 књ.

Што се тиче државних матичних књига, које су почеле да се воде од 1895. године, стање је много боље него код црквених матичних књига. Књиге су у добро очуваном стању и постоји потреба за лечењем и коричењем у свега 10% случајева.

Књиге се у седиштима скупштина општина чувају у посебним просторијама намењеним за архиву, док се у месним канцеларијама чувају у металним орманима. У већини случајева књиге су пописане заједно са осталом документацијом, док је у Матичарском звању Нови Сад устројена посебна архивска књига. Дуплекси (дупликати матичних књига) се воде у готово свим матичарским звањима и чувају се дислоцирано од седишта регистратуре. У новије време подаци се уносе на рачунар, док је заштита података на дискетама или се врши „backup”-ом.


ПРЕГЛЕД СТАЊА ДРЖАВНИХ МАТИЧНИХ КЊИГА
/вођене од 1895.године/


Матичарско звање Година настанка
матичних књига
Стање
мат. књига
Количина
м1
Евиденција Смештај
СО Врбас 1895 добро 18,00 нема посебна просторија
МК Б.Д.Поље 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Куцура 1895. 1901. МКУ треба коричити 3,00 арх.књига метални орман
МК Савино Село 1895 добро 5,00 арх.књига метални орман
МК Равно Село 1895 треба коричити 5,00 нема метални орман
МК Змајево 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
СО Сремски Карловци 1946 добро 4,00 арх.књига метални орман
СО Темерин 1895 добро 8,00 арх.књига метални орман
МК Бачки Јарак 1895 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Сириг 1945. МКР и МКВ
1946. МКУ
добро 3,00 арх.књига метални орман
СО Нови Сад 1895 добро 36,00 арх.књига посебна просторија
МК Петроварадин 1948 добро 0,30 арх.књига метални орман
МК Ковиљ 1895 добро 4,00 арх.књига метални орман
МК Каћ 1895 добро 3,50 арх.књига метални орман
МК Будисава 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Ченеј 1948 добро 1,50 арх.књига метални орман
МК Руменка 1895 добро 2,00 арх.књига метални орман
МК Кисач 1895 добро 2,50 арх.књига метални орман
МК Степановићево 1935 добро 1,00 нема метални орман
МК Сремска Каменица 1946 добро 4,00 арх.књига метални ормани
МК Лединци 1946 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Буковац 1946 добро 4,00 арх.књига метални орман
МК Ветерник 1946 добро 2,00 арх.књига метални ормаан
МК Футог 1895 добро 6,50 арх.књига метални орман
МК Бегеч 1895 добро 4,00 арх.књига метални орман
СО Жабаљ 1895 добро 5,00 нема посебна просторија
МК Ђурђево 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Чуруг 1895 добро 4,00 арх.књига метални орман
МК Госпођинци 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
СО Тител 1895 добро 3,00 арх.књига посебна просторија
МК Шајкаш 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Мошорин 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Лок 1895 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Вилово 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Гардиновци 1895 добро 1,50 арх.књига метални орман
СО Бачка Паланка 1895 добро 9,50 арх.књига посебна просторија
МК Визић 1921. МКР
1946. МКВ, МКУ
добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Нештин 1904. МКР
1945. МКВ, МКУ
добро 1,50 арх.књига метални орман
МК Пивнице 1895 добро 4,00 арх.књига метални орман
МКСилбаш 1895 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Товаришево 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Обровац 1895 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Младеново 1895 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Деспотово 1895 добро 2,00 арх.књига метални орман
МК Гајдобра 1895 добро 3,00 арх.књига дрвени орман
МК Параге 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Челарево 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Нова Гајдобра 1895 добро 1,00 арх.књига метални орман
СО Бачки Петровац 1895 треба коричити 6,00 арх.књига посебна просторија
МК Кулпин 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Гложан 1895 добро 3,00 арх.књига метални орман
МК Маглић 1944. МКР
1895. МКВ, МКУ
добро 2,00 арх.књига метални орман
СО Беочин 1946 добро 1,50 арх.књига посебна просторија
МК Черевић 1945 добро 1,00 арх.књига метални орман
МК Сусек 1946 добро 0,60 арх.књига метални орман
МК Раковац 1946 добро 0,80 арх.књига метални орман
МК Баноштор 1946 добро 0,50 арх.књига метални орман
МК Свилош (Грабово) 1946 добро 0,50 арх.књига метални орман
УКУПНО 58
матичарских звања
209,70

ЛИТЕРАТУРА

  1. Лалић Средоје и Велимир Михајловић: Црквена архивска грађа у Војводини - Водич Ада/Дужине, Сремски Карловци, 1970.
  2. Милић Петровић: Преузимање старих матичних књига рођених, венчаних и умрлих лица у архиве у СР Србији ван територија САП, „Архивски преглед”, Београд, 1987., св. 1-2
  3. мр Добош Јанош: Заштита црквених матичних књига у Војводини, „Архивски анали”, Нови Сад, 1992., бр.1, стр.39-57
  4. Предојевић Ненад: Питање правног положаја верских заједница и стање црквених матичних књига на територији у надлежности Историјског архива у Новом Саду, „Архивски анали”, Нови Сад, 1992., бр.1, стр.84-88
  5. Утврђивање стања црквених матичних књига, Историјски архив у Новом Саду, бр.031-149 од 11.10.1990.


[1] Податак преузет из текста „Преузимање старих матичних књига рођених, венчаних и умрлих лица у архиве у СР Србији ван територије САП-а”, Милић Петровић, „Архивски преглед”, Београд, 1987., бр.1-2

[2] Сл. лист САПВ бр.18/76

[3] Сл. гласник РС бр.71/94