ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА
21000 Нови Сад, Филипа Вишњића 2а

 


Томислава Јелић
архивски саветник

ПРЕВОД СТАТУТА СЛОБОДНОГ И КРАЉЕВСКОГ ГРАДА НОВОГ САДА

У име Пресветог Царско - Краљевског Величанства, Господарице Господарице Најмилостивије, у новопостављену СЛОБОДНУ И КРАЉЕВСКУ ВАРОШ НОВИ САД, за спровођење његове инстаурације и уређење уредби, преко послате Краљевско-камералне комисије, мудрој и разборитој господи Н.Н. судији, сенаторима, Спољном сенату, као и целом Изабраном комунитету, даје се на знање:

Високопоменуто Њено Пресвето Царско - Краљевско Величанство наведену варош у број осталих слободних и краљевских вароши милостиво изабира, јер милостиве Њеног Пресветог Величанства заповести пропис, упутствено мени тако одређује, да се помоћу њега чин прве инстаурације, као и будућих рестаурација, према норми других добро уређених вароши, како у број истих ново примљених, једнако уреди, сваки дужан и потребан чин да се у уредбу уведе; стога, овде на крају неке наведене одредбе за дужно и у будуће поштовање и извршавање поменутој господи вашој да установе, даје се на знање, и истина


ПРВО Да се о доласку Светог Георгија Мученика, по новом календару празника, као термину привилегијалне рестаурације Магистрата, племенити Магистрат, Спољни сенат и Изабрани комунитет, примивши претходно милостиву наредбу Њеног Пресветог Величанства за рестаурацију, коју по обичају треба да пошаље узвишена Комора Краљевска Угарска сваке године, у варошкој кући састану и пре него што делу рестаурације приступе, да се у парохијалној цркви католичкој скупе и тамо при призивању светог духа и певању свечане мисе да буду, и тако пракса, уведена преко послате Краљевске камералне комисије, приликом спроведене прве инстаурације магистратске, од сада и у будуће да се неповредиво увек одржава, затим

ДРУГО Окончивши службу божију, да се врате у варошку кућу и приступе избору судије, тако да кад прођу две године треба да буде нови избор судије; за ову судску службу три прикладна и способна и од целе краљевске вароши врло заслужна лица, од стране Сената, ако краљевски камерални комесар на рестаурацији не буде присуствовао, да се кандидују и гласање, како Унутрашњег, тако и Спољног сената и Изабраног комунитета, да се појединачно изведе[1], путем кугли, већ унетих у кутије и после нумерисања, беле кугле, које само означавају глас, да се положе, тако да неко онима који гласају кугле подели, од којих су две црне, трећа пак бела, која означава глас, да се спусти у кутију за кандидата кога изабрати радије желе, остале пак две црне за друге кандидате у кутију да ставе и да се на крају тако страх и свака сумња проглашавања коме бела има се упутити, одврати, онај затим који већином белих кугли, гласове носећих, за судију је изабран био, за таквог треба да се прогласи и постави; који тако ново изабрани судија заклетву, дату од стране комисије, у цркви парохијалној католичкој, од месног пароха узетој, у присуству сенатора, Спољног сената и Изабраног комунитета, треба да положи, ово учинивши, химну Св. Амброзија отпевавши, ново изабраног судију до куће да испрате, а одатле својим кућама да се врате, сад што

ТРЕЋЕ Што се попуне упражњених сенаторских места, у међу времену насталих тиче, ову за пропис слободне и краљевске вароши Нови Сад, поштоваће норму, да ако затим и комесар краљевски за време рестаурације магистратске буде био присутан, право кандидовања на поједино упражњено место сенатора, три прикладна и погодна лица, врло заслужна за целу краљевску варош, има сам краљевски комесар, а у његовој одсутности, право кандидовања из редова Спољног сената и Изабраног комунитета, Магистрат, избора пак, поменути Магистрат, Спољни сенат и Изабрани комунитет имају; увек гласови појединачно од свих на прописани начин да се скупљају и пре него што избор буде, Магистрат треба да опомене Комунитет, да се подсети на своју варошку заклетву, да се тихо и мирно, одстранивши сваку несугласицу и приватне било какве обзире, онај који у такву службу, између осталих погоднији и способнији, како од католика, тако и од православних, од господе осетивши, изабере и коме већина гласова од белих кугли припадне, тај да се постави и да сенаторску још заклетву после пред Магистратом у присуству свих положи, затим

ЧЕТВРТО Постављање народног трибуна, комораша и перцептора порционалног квантума[2], из Спољног сената, или Изабраног комунитета изабрати и поставити се има, избор ових код Магистрата, Спољног сената и Изабраног комунитета стално да буде, што се и за остале ниже службенике и служитеље подразумева, за перцептора порционалног квантума о празнику Свих светих[3], године пак војне, а комораша при рестаурацији магистратској изабрати и то оне, који имају довољну безбедност, а што се осталих пак нижих службеника и служитеља тиче, исто тако за време рестаурације магистратске постављати погодне и способне.

ПЕТО Завршивши сваке године таквим начином рестаурацију магистратску, извештај о целој учињеној рестаурацији редом, са приложеном од Спољног сената и Изабраног комунитета јасном и тачном спецификацијом, службама исто тако и вероисповестима, како оних на чије место ко је изабран, тако и изјавама изабраних, у два примера, од којих један Краљевској дворској Угарској канцеларији, други пак Краљевској комори Угарској упутити и неодложно послати треба. Тим извештајима о рестаурацији, спецификацију пасивних дугова, са изјавама: од кога? и на који рок, које године је подигнут и да ли је текућа камата исплаћена, или колико је преостало да се исплати? на крају увек треба приложити, како би се сазнати могло, да ли исти дугови расту, или опадају?

ШЕСТО Из приложених, прихода и имања варошких у и ван вароши постојећих пописа, видело се да је слободна и краљевска ова варош заиста заиста слабе приходе до сада имала, а на против знатним и многим хиљадама форинти пасивног дуга је оптерећена, стога Магистрат, Спољни сенат и Изабрани комунитет сав свој да уложе труд, да се у будуће годишњи трошак и издатак вароши, колико је то могуће на сваки бољи начин ограничи и штедљиво излишни и непотребни трошкови отклоне и на такав начин редовне и неизбежне исплате с времена на време да се могу превазићи. Осим тога од сваког трошења и мање потребних издатака да се уздрже, никакав приход од закупа, или друге врсте приход да се не скупља код грађана и против повећања варошких прихода, сва да се могућа настојања заједничким снагама ревносно предузму, тако путем исправно успостављеног приходима грађанским управљања, од земље, за исплату дугова што год отуда, преко домаћих, или унутрашњих варошких потреба преостане, у исплату истих дугова да управе, на који крај

СЕДМО Овде се наређује, да се племенити Магистрат са Изабраним комунитетом потруди, да се камата на подигнуте капитале дугова увек на време исплаћује, да не би због занемаривања ових исплата таквим начином камата за капитал припојила се и тако терет терету да порасте, због тога комораш и перцептор порционалног квантума да се упуте како не би остатак код грађана се скупљао и због немарности Магистрата и поменутих службеника дошло у немогућност исплате, и за то

ОСМО Будући да комораш цео варошки приход, било одакле да се појави, изузев контрибуционалног квантума[4], да прими има, треба да се придржава следећег: сви приходи код комисије магистратске да се примају, издаци пак не без подобне дознаке магистратске и знања Спољног сената и Изабраног комунитета да бивају. Рачуне, најзад, на крају сваке године, о свим приходима и расходима, према утврђеним тачкама, комисијски датим, дужан је комораш да приложи: где пак

ДЕВЕТО Расходе, који не могу каснити, а исти у мањим исплатама састојећи се, буду се појавили, у том случају ће господин судија такве одобрити моћи. Али, приликом одржавања прве наредне седнице Магистрата, овом Магистрату имаће известити и тако потом писмену дознаку за оправдање оном који води рачуне издати дужан биће, следи

ДЕСЕТО Да би свака отклонила се забуна и добар и потребан у ову слободну и краљевску варош Нови Сад увео се ред, овде се налаже, да се варошка каса са пореском не меша, већ да се сви приходи и расходи преко оне касе где припадају, посебно примају и издају; а свако мешање, које као нигде другде до у примању и издавању, које се до тада дешавало, у рачунима велику конфузију узрокујући, потпуно избегавати, што и члан 63. из 1723. године забрањује, а они који рачун буду водили, о примљеним и издатим рачунима тако да уреде, да су за свако примање и издавање са свим документима, признанице и контра признанице дужни да приложе, и зато

ЈЕДАНАЕСТО Следи, да се перцептор порционалног квантума у друга примања, сем оних што се пореза тиче, не упушта, већ сходно упутствима, комисијски издатим, тачно и потпуно прилагоди; ипак да

ДВАНАЕСТО Да би грађани, порески обвезници, уредније и лакше, себи одређену квоту исплаћивати и вршити могли, уређује се, да квантум овај порционални, не у деловима, већ у целости, како је приликом разреза пореза постављено било, у написане палете[5] предаје се, као и посебна књига, или регистар да се има и иста тако да се уреди, да се било који порески обвезник са одређеном сумом, шта и колико, од кога наплатити треба, посебно унесе, да сваком такав војни квантум, који платити има, увек поуздан буде и колико плати да се уписати може и приходи ови преко порезника да се примају, не на другу, већ на одређену војну страну, према магистратским писменим налозима и дознакама и ваљаним признаницама да се издају.

ТРИНАЕСТО Од поменутих службених лица и других, обавезних за издавање рачуна, рачуни на време да се захтевају, ако се нађу грешке, брзим одговором са оним који воде рачуне неодложно да се комуницира; по пријему извештаја и одговора, да се размотри на потребан начин и ако након разматрања какви остаци за наплату се нађу, захтевати што бржу наплату. Ако се преостали дугови не поравнају, треба преко Магистрата, путем егзекуције, прво пак у покретној имовини, на основу земаљског закона да се позову[6] рачуни пак, претходним начином прегледани, у пореске службе савета Намесничког већа, а они о другим пак интерним приходима и расходима ове вароши Краљевској комори Угарској, са свим потребним верним документима од године до године што брже да се пошаљу. Јер

ЧЕТРНАЕСТО И то, ради доброг уређења, да се записници ове вароши и друга акта, тачно сачине и уреде, зато се племенитом Магистрату озбиљно заповеда, да марљиво настојање и пажњу има, да се записници Сената чисто сачине и шта више, ко је председавајући, ко су присутни, каква се материја, или молбе појавиле, шта је о њима посебно било закључено, какве су такође комисије, од овог, или оног Сената послате и какав је о томе извештај учињен, о свему тачно и верно, од стране бележника вароши, да се протоколише, сви посебни закључци Сената у рапуларе[7] верно и истинито да се уведу, на крају сваке седнице Магистрата јавно да се прочитају, затим, уредивши у књигу протокола чисто описани да се унесу, као и слични записници да се сваке године увежу и тако за будуће управљање да се чувају;

осим тога

ПЕТНАЕСТО Настојати треба, да се сва акта и дела, исто тако милостиве наредбе и резолуције краљевске, које се статуса слободне и краљевске вароши тичу, друге године по реду у архиву положе, као и у регистар уреде се и посебном ковчегу сигурно чувају, да се садржај њихов, или регистар у одвојену књигу повезано и уредно по алфабетном[8] реду унесе, да би лакше кад потреба буде, без напора при руци могли имати, кључеви од архива, један код господина судије, други пак код бележника да се чувају. Управо

ШЕСНАЕСТО Најстроже поштовати се има, да се не наносе намети порески, као и друга, како редовна, тако и ванредна оптерећења, против различите правде међу грађанима, једног не више од другог оптерећивати, већ уклонивши сваки приватни обзир, сразмерно имовном стању сваког пореског обвезника, правичан и једнак разрез пореза у присуству Спољног сената и Изабраног комунитета установити, овакве јавне намете и према члану 79.[9] из 1715. године, магистратска лица (која су само у односу на своје куће од персоналог квартира – смештаја ослобођена) као и други грађани приносити су обавезна; у случају пак разреза пореза, племићи, који у овој слободној и краљевског вароши куће и земљу поседују, на остваривање законских права позивају се. Упућује се

СЕДАМНАЕСТО Да у делу вршења правде племенити Магистрат велику будност има, да би према свим, које би се судиле, претходно довољно саслушаним странама чисту правду по закону земаљском и признатим обичајима, брзо и тачно вршио, да не би стране због дужих отезања парница у неприлику довели, посебно пак сиромаха и сирочади, као и удовица молбе и процесе, који по сваком праву имају предност, пре осталих у разматрање да се узимају и предузму; једнако, кривични поступци да се брже ревидирају и преступници, преко потребног да се не задржавају, задржани пак добро да се чувају. Не друкчије

ОСАМНАЕСТО Јер, за сирочад посебан рачун да се има, те се налаже Магистрату, да за исту сирочад, како у управљању њиховом имовином, тако и за добро њихово образовање, савесна брига да се има и над туторима до тада постављеним да се пази, редовно сваке године дужне рачуне од њих да траже; осим тога, потребно је учинити уређење, да се слична средства сирочади уредно попишу, да када до пунолетства доспеју и имовину своју тражили буду, да им се показати може, колика је и каква њихова имовина и код кога је под каматом капитал издат. Но и

ДЕВЕТНАЕСТО У том такође марљива тражи се од Магистрата пажња и будност, да би се заоставштине, по жељи завештаоца, преко извршилаца тестамената по светом и верском обичају што пре извршавале, а ако после тога појави се заостатак и ако би се у будуће нешто открило, на исплату да изврше обавезно да се позову. И то је

ДВАДЕСЕТО Као и у другим слободним и краљевским варошима, налаже се, да варош ова без посебног одобрења и пристанка Њеног Царско - Краљевског Величанства, а преко Краљевске дворске коморе, претходно добијених, изнад већ постојећих нове дугове не чини, но пак колико је могуће већ учињене на сваки начин смањује и исплатити настоји, годишња камата до тада повериоцима да се исплати, а да се не допусти акумулација новца. Једнако

ДВАДЕСЕТ ПРВО Да не би нове и скупе зграде, или знатне поправке, веће трошкове захтевајуће, без знања Краљевске коморе Угарске бивале, уз то, даље вароши овој налаже се, да пре него у оваквим зградама и поправке (недовољно размотрених и испитаних трошкова) допуштају, тражене шеме да се сачине и за крајње испитивање и преглед Краљевској комори Угарској да се пошаљу, друкчије пак такви трошкови пре одобрења неће бити примљени; мањи пак трошкови и потребна сума, или без одлагања поправке, за потребно време и са знањем Спољног сената и Изабраног комунитета, уз избегавање већих трошкова да се изврше; послови мајсторски и потребан материјал у вересији, због могуће преваре прегледати и констатовати по спецификацији, какви и где су послови урађени били да се прикаже, не друкчије

ДВАДЕСЕТ ДРУГО Да варош не би по својој вољи без знања Њеног Величанства варошка заједничка добра продавати, отуђивати, или још неку земљу због потребе уклањања закључених дугова пасивних куповати могла, још мање у парнице и процесе да се упуштају, озбиљно се налаже, да у случају особито веће земље продаје, или куповине, Магистрат сам ништа не чини, него о томе са Спољним сенатом и Изабраним комунитетом претходно да се саветује и одлучи и после, са изнетим разлозима за добијање милостиве сагласности Краљевској комори Угарској да поднесе.

ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ Ово за поштовање наређује се, да не би племенити Магистрат у наплаћивању казни, понајвише код сиромашних грађана прекорачивао, а ако би ипак по окончању случајева заповедити морао, у толико од прекомерних казни да се уздржи и овакве казне по земаљском закону да редукује.

ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТО И ово поштовати треба, да у случајевима умрлих грађана без наследника, такве имовине у присуству два сенатора, народног трибуна и комораша да се попишу, преосталу имовину било које врсте и вида да процене, о тако сачињеном инвентару Магистрат да известе, после по што боље учињеној цени на лицитацију да продају, тако постигнуту цену у касу Комунитета на управљање да предају и преко комораша у одређену дотле рубрику рачуне да унесу, једнако

ДВАДЕСЕТ ПЕТО Да се ствари украдене и код крадљиваца пронађене, одмах инвентаришу и попишу, као и у судском депозиту до одлуке у поступку чувају, а по окончању истог, ако власник њихов, по обавештењу, да му припадају докаже, њему врате, у супротном, да се процене и ономе ко највише понуди продају, цена њихова у трошкове процеса стави и што преостане, да се у рачуне Краљевске коморе, са инвентаром и проценом уврсти.

ДВАДЕСЕТ ШЕСТО Налаже се, да се рачуни прихода црквених парохијалних, не друкчије, него у присуству месног пароха, од стране католика, од стране пак православних, у присуству самог господина епископа, узму и прегледају, нити без њиховог знања и сагласности са имовином и црквеним приходима да се управља, рачуни о црквеним приходима, а тако и сиротињског дома и болнице, који од стране православних већ постоје, а за католике ће се у будућности изградити, са приходима и расходима, да се варошким рачунима Краљевској комори Угарској сваке године шаљу.

ДВАДЕСЕТ СЕДМО И ПОСЛЕДЊЕ Како не толико због украса вароши, колико и за здравље ваздуха, за чистоћу улица треба настојати. Овај Магистрат, Спољни сенат и Изабрани комунитет марљиво да се око тога труде, да се рупе попуне, оштећени путеви да се поправљају и колико је могуће побољшавају, блато и смеће да се скупља и из вароши о изношењу да се стара.

Како је све до сад наведено, за побољшање вароши ове очувања, јавног такође мира и слоге између Магистрата, Спољног сената и Комунитета управљено, сам пак племенити Магистрат, до последње милостиве Њеног Величанства Пресветог одредбе, како сам по обичају и тачно да одржи и у успех да доведе, тако и преко оних којима је до тога стало, да испоштује и дужан ефекат да учини, на крају, све одредбе овде садржане у присуству Спољног сената и Изабраног комунитета да се прочитају, од тачке до тачке, на домаћи језик да се настоји превести, у чему у осталом послата ова Краљевска камерална комисија благонаклона остаје.


Преко послате Краљевско-камералне комисије
Нови Сад, дана 23. марта године 1748.
Јозеф барон Медњански, ср.



КАО ДОДАТАК

Треба да се дода, да у корист тога, што се заједнице грађана очувања тиче, Магистрат правично и једнако треба разматрање да проводи, а заједница пак, да потребно поштовање и послушност Магистрату пружи и од сваке врсте завера и приватних састанака да се уздржи, сложним душама вођена у љубав општу да тежи, која би за веће увек напредовање ове вароши служила и у жељени ефекат доводила и ако то испоштује, никаква не преостаје сумња, да варош ова, у број осталих слободних краљевских вароши, од стране Њеног Величанства Царско - Краљевског милостиво изабрана, те да сада добар ред и правила од других узете, корисним надметањем не достигне у будућности.


Напомена преводиоца:

Статут слободне и краљевске вароши Нови Сад, из 1748. године, сачињен након елибератације, са латинског језика превела је Томислава Јелић, архивист, а стручни консултант је био Јован Караба, такође архивист.

Уз максималани труд и залагање да се сачува дух времена и друштвених околности настанка овог важног акта за град Нови Сад, његову историју и културу, при превођењу је примењиван поступак, коме је био циљ што верније одражавање тадашњег стила административног језика у службеној кореспонденцији, са садашњег аспекта изражено архаичног.


Историјски архив у Новом Саду, 24. 9. 1998.
Томислава Јелић, архивист


[1] Прим. прев.: један по један човек

[2] Прим. прев.: порезника

[3] Прим. прев.: 1. Новембра

[4] Прим. прев.: пореза

[5] Прим. прев.: цедуље

[6] Прим. прев.: на наплату

[7] Прим. прев.: дневне протоколе

[8] Прим. прев.: абецедном

[9] Прим. прев.: У преводима на архаични спрски језик као и мађарски језик наведен је члан 77.