ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА
21000 Нови Сад, Филипа Вишњића 2а

 


Научно-истраживачки рад у Архиву

Научно истраживачки рад у Историјском архиву Новог Сада, одвија се у оквиру Центра за информације, документацију и програмирање, и то у посебној просторији намењеној за рад истраживача – читаоници. Иако је просторија неадекватна јер је сувише мала, нема добро и правилно осветљење, није технички снабдевена нити опремљена одговарајућим намештајем, то битно не утиче на долазак истраживача и на коришћење архивске грађе. Очито, да је грађа смештена у депоима нашег Архива велики изазов за све појединце који себе сматрају истрживачима. Поред тога, велики број сређених и обрађених фондова и збирки са пратећим научно информативним средствима (за све фондове су урађени сумарни инвентари, а за значајније и аналитички са регистрима), олакшава рад истраживачима и придоноси квалитети научно истраживачког рада.

Након увођења Јединственог архивског информационог система и инсталирања програма, унешени су у рачунар подаци са аналитичких картица, што истраживачима омогућава да на најбржи начин дођу до тражених података, јер се претрага вриши према одредници. Осим тога, доступна је и приручна библиотека у кој се налазе бројни лексикони, речници, енциклопедије: Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Енциклопедија Југославије, Енциклопедија српске историографије, Енциклопедија политичке културе, Православна енциклопедија итд. Истраживачима стоји на располагању, уз наплату, могућност фотокопирања докумената, превођење докумената са језика на ком је писана грађа, те дигитализација докумената из архивских фондова са снимањем на CD.

У периоду од 1954. до 2004. године Историјски архив је посетило 2000 истраживача, различитих занимања, од доктора наука, универзитетских професора, преко кустоса музеја, лекара, новинара, бивших и садашњих просветних радника, службеника, студената, ученика средњих школа,пензионера. Просечно годишње то је износило око 120 истраживачких дана. Занимљиво је напоменути да данас Архив све више посећују и појединци због личних интересовања која се односе на истраживања порекла породица. Теме за које су истраживачи користили архивску грађу су разноврсне и обухватају најразличитије научне области, пре свих политичку , културну и привредну историју Новог Сада и околине.

Наводимо само неке најзначајније:

Обележавање 255 година Апотеке у Новом Сад,

Историја биоскопа у Новом Саду – 100. годишњица прве филмске пројекције у Новом Саду (1896–1996),

100 година поводом изградње Градске куће у Новом Саду,

75. годишњица планинарства у Војводини,

Монографија о млекарству,

Историја млинарства у Новом Саду,

Графичарство у Новом Саду,

Аеро клуб Нови Сад,

Историјат сиротишта и убогих домова,

Друштво филателиста у Новом Саду,

Баштованство у Новом Саду,

Српско књижарство,

Српско народно позориште,

Историја пиварства у Новом Саду у 18 веку,

Свиларство у Новом Саду у 18 и 19 веку,

Развој Новог Сада у прошлости (кафане и хотели),

Историја школства и учитељства – историја наставе хемије,

Соколска друштва, Гробља Новог Сада, Историја паркова – уређење Дунавског и Футошког парка,

Скеле, понтонски мостови и стални мостови,

Грчка школа у Новом Саду,

Знамените жене Новог Сада,

100. годишњица оснивања Кола српских сестара,

Монографије за ловачка друштва у Војводини,

Монографија о развоју запошљавања у Србији,

Историја мађарског школства у Војводини (1918–1955).


Велики број истраживача користио је архивску грађу и ради прикупљања података за монографије, односно хронике појединих места, што свакако доприноси изучавању завичајне историје. Као резултат тих истраживања настале су:

Монографија Сирига,

Монографија Чуруга,

Монографија Пивница,

Монографија Каћа,

Монографија Змајева,

Хроника Бачког Доброг Поља,

Из прошлости Ђурђева,

Историја Телепа,

Монографија Салајке,

Досељавање Немаца и њихов живот у Сремским Карловцима,

Досељавање Словака у Нови Сад,

Историја места Футог,

Историја манастира Ковиљ и др.


Архивска грађа школских фондова кориштена је за израду монографија о школама:

Монографија Грађевинске средњетехничке школе (1945/1948),

Споменица ПТТ школе,

Споменица Учитељске школе у Сремским Карловцима,

35. годишница Електротехничке школе у Новом Саду,

Монографија Пољопривредне школе у Футогу,

Монографија Медицинске школе 7. април,

Монографија ОШ Ј. Ј. Змај

300. година постојања школе у Сремској Каменици и др.


На основу архивске грађе снимљене су и две ТВ емисије и то о Милеви Анштајн рођ. Марић, те о Српској читаоници. Истраживање је вршено и за снимање радио емисије Код два бела голуба, првог програма Радио Београда.

Навели смо само неке од тема научно-истраживачког рада који се одвија у оквиру читаонице архива.,а што нам довољно говори да се истраживачком раду прилази с много озбиљности, јер је то веома сложен и одговоран посао од којег зависи и квалитет самог истраживања.

Истраживати у Архиву могу сви наши грађани, а страни држављани на основу одобрења Покрајинског секретаријата за образовање и културу. У последњих десетак година мали број страних истраживача посетио је Архив, што је и разумљиво због свих догађања на овим просторима. Тек 2003.године страни држављани су поново показали интересовање за проучавање архивске грађе, тако да смо имали посете из Републике Немачке, Мађарске, Словачке и Украјине.

Теме истраживања су биле: Историја Немаца у селу Куцура, Јевреји у Новом Саду (1941–1945), Еволуција економске политике ФНРЈ (1947–1966, Израда Историјске студије о месту породице Мичатек у словачко-српским односима. Једно истраживање је обављено и за потребе Меморијалног музеја Холокауста САД-а

Анализирајући тематику коришћења архивске грађе извршили смо и анализу коришћења архивских фондова, те дајемо приказ фондова који се највише истражују:

Ф.1. Магистрат слободног краљевског града Новог Сада(1748–1918)

Ф.150. Градско поглаварство Нови Сад (1919–1941)

Фондови општина до 1918, 1918–1941,

Школски фондови,

Ф.219. Збирни фонд сељачких задруга,

Фондови НОО

Ф.356. Срески суд Нови Сад,

Фондови јавних бележника,

Ф.108. Мартинић инг.Славко

Збирка породице Мичатек


На основу извршених истраживања објављени су бројни чланци и фељтони у средствима јавног информисања па је и шира јавност посредно упозната са архивском грађом која се чува у Архиву. Омогућавање коришћења архивске грађе свим заинтересованим лицима основни је циљ сваког архива, и мислимо да је он у потпуности остварен.

Излагање ћемо завршити цитирајући опаску на коју смо наишли анализирајући Матичне листове корисника архивске грађе (психолог по струци): „Добра организованост, пословност, тактичност у опхођењу са странкама, љубазност особља као и стручност, чини рад у овој организацији ефикасним и пријатним”.